Počelo letnje računanje vremena
Nedelja, 25 Oktobar 2009 11:24
Digitalpro
Letnje računanje vremena počelo je noćas, 29.03.2015., u 2h posle ponoći, pomeranjem kazaljki časovnika za jedan sat unapred.
Letnje računanje vremena u Srbiji, prema Zakonu o računanju vremena, počinje u poslednjoj nedelji marta, a završava se poslednje nedelje oktobra, a cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije.Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.
Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra, na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. godine je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno je sa Evropskom unijom.
"Službeno vreme" u svetu pomera se unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.
Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, uz obrazloženje da se time "produžava" dan, omogućuju uštede u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.
Sve evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države, tako da na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje marta ili prve nedelje u aprilu.
Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.
Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 zemalja, uglavnom na severnoj hemisferi.
Od 2002. godine Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje marta i završava poslednje sedmice oktobra. Island je jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.
Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena obrnut u odnosu na severnu.
|
Lako je znati koliko je sati
Subota, 10 Oktobar 2009 12:52
Digitalpro
Javni satovi u Nemačkoj nekada su možda bili mnogo važni, a danas više nisu. Ima ih svih veličina i boja, od svih mogućih materijala i na svim mogućim i nemogućim mestima. Imaju i svoj muzej i to u Karlsrueu.
 Ako želite da vidite kako sve mogu da izgledaju javni satovi u Nemačkoj, najbolje je da posetite muzej javnih satova u Karlsrueu. Tu se vide modeli iz proteklih 80 godina. Jedan od onih koji privlači najveću pažnju je veliki sat kompletno od drveta, sa otvorenim mehanizmom tako da se lepo vidi svaki zupčanik. Drveni satovi i danas privlače pažnju graditelja-amatera kao posebno egzotičan vid javnih ili zidnih satova. No, na javnim mestima su u Nemačkoj zastupljene sve vrste satova, od sunčanih, preko peščanih, do – biljnih, čije su ogromne cifre napravljene od cvetnih žbunova na travnatim padinama.
Nemačka nema svoju big-ben kulu sa satom; nema sata po kome bi neki grad mogao da bude poznat. Ali ima svoje kuriozitete. Jedan od najpoznatijih je šuma satova u Botaničkoj bašti u Dizeldorfu. Reč je o 24 bandere zgusnute na livadici pored ulaza u park, na čijim vrhovima se nalaze satovi, takođe vrlo jednostavne konstrukcije, kao na prosečnoj nezanimljivoj železničkoj stanici. Svi – pokazuju isto vreme. To je zamišljeno kao nepretenciozna umetnička instalacija.
Propali pokušaji atrakcija
Ima i satova koji su prvobitno zamišljeni kao velike atrakcije, a odavno ne rade. Među takvima je sat na kelnskoj železničkoj stanici. S druge strane, u nemačkim gradovima se često mogu naći i muzički satovi koji u određeno doba dana uveseljavaju prolaznike raznim melodijama.
Sve ovo, međutim, treba uzeti sa velikom rezervom. Jer, pojam javnog sata u Nemačkoj, kakav je ranije važio za satove montirane na kulama, zamkovima, gradskim većnicama, poštama ili železničkim stanicama, odavno je izgubio nekadašnji značaj. Sada toliko banaka, apoteka, robnih kuća, škola, autobuskih stanica, restorana i ostalih objekata, ima satove postavljene pred ulazom ili u izlogu ili na fasadi, da više nema ulice u kojoj nije dovoljan samo jedan pogled u bilo kom pravcu pa da vidite koliko je sati.
autor: Saša Bojić
odg. urednica: Sanja Blagojević
izvor: www.dw-world.de
objavljeno: 07.10.2009.
Javni satovu u Kruševcu ponovo rade
Subota, 10 Oktobar 2009 12:34
Digitalpro
 Nakon reparacije kućišta i ugradnje novih komponenti obavljena je montaža tri javna - četvorostrana časovnika čime je centar Kruševca dobio novo lice a prolaznici precizne pokazivače vremena.
Reparirani časovnici montirani su na lokacijama: Trg mladosti, Trg Kosovskih junaka i Trg mira. Novi brojčanici i kazaljke su pregledniji i bolje prilagođene dizajnu kućišta.
U javne časovnike ugrađeni su adekvatni satni mehanizmi i mikroprocesorski matični sat sa GPS prijemnikom. Sva ugrađena oprema predviđena je za vanjsku upotrebu što znači da su radni uslovi u granicama -30°C... +70°C.
Pri promeni računanja vremena (zima/leto i obrnuto) matični sat će automatski vršiti promenu vremena u tačno predviđenom trenutku dok će GPS prijemnik obezbeđivati preciznos časovnika tokom cele godine.
Javni satovi ukras grada "Beograda"
Petak, 18 Septembar 2009 14:27
Digitalpro
Najnoviji stubni uređaj za merenje vremena postavljen pre 20 meseci u centralnoj zoni Kovina, dok je sa novobeogradskog skvera uklonjen proletos. – U grupu najstarijih spadaju časovnici na zgradi Ministarstva saobraćaja, Glavne pošte, kao i zemunske kuće koju ulepšava sunčani sat
Foto L. Adrović
Od tridesetak prestoničkih javnih satova veliki broj neposeduje automatsko podešavanje vremena prema evropskom standardu, takozvanom GPS sistemu. To ne znači da ostali pokazivači vremena u gradu koji krase raskrsnice, skverove duž ulica, šetališta i parkove ne pokazuju tačno vreme. Neki od njih samo nisu sto posto precizni. Na listi javnih časovnika ima i onih koji su proglašeni spomenicima kulture. Uz sve to, većina analognih i digitalnih kazaljki kvarljiva je roba, poručuju stručnjaci, što potvrđuje i najnoviji primer sata na novobeogradskom skveru u Bulevaru Mihajla Pupina. Ovaj dvostrani časovnik, koji je postavljen pre devet godina, uklonjen je pre nekoliko meseci jer nije otkucavao valjano vreme. Kako kaže Miroslav Stanković, načelnik inspekcije ove opštine, javnom časovniku nije bilo mesto na novobeogradskom skveru jer je imao osetljiv mehanizam koji nije mogao da izdrži saobraćajne vibracije. Na koju lokaciju će biti premešten, zasad nije poznato. Najmnogoljudnija opština ostala je sa samo tri javna sata – na Kuli „Geneks”, stambenoj zgradi u Bloku 23 i Bulevaru dr Zorana Đinđića kod DDOR-a.
Beograd ulepšavaju stubni, zidni, fasadni odnosno toranjski i arhitektonski satovi. Najnoviji stubni sat postavljen je pre osam meseci u centralnoj zoni Kovina. U grupi najstarijih nalaze se časovnik na Sahat-kuli i Domu Vojske Srbije, zatim merač vremena iz 1928. godine na zgradi „Železnica Srbije” u Nemanjinoj ulici koji je nedavno popravljen, kao i sunčani sat na kući u Zemunu...
Dokumentacija Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture čuva svedočanstva o satovima koji su proglašeni spomenicima kulture. U starom jezgru Zemuna nalazi se kuća sa sunčanim satom iz 1828. godine koji je zaveden kao „raritet posebnih vrednosti”. Osim ovog časovnika, kako kaže Saša Mihajlov, u grupi satova proglašenih spomenicima kulture je i merač vremena na ulazu u železničku stanicu, iz 1884. godine. U pitanju je kulturni spomenik od velikog značaja. Zgradu Ministarstva saobraćaja u Nemanjinoj ulici, krasi i kula sa satom iz tridesetih godina prošlog veka, dok je javni časovnik na zdanju Glavne pošte u proceduri da postane spomenik kulture.
Novija istorija beleži da je pred zdanjem Palate Albanija, početkom šezdesetih godina minulog veka, osvanuo prvi posleratni javni časovnik, poznat kao najbolji orijentir zaljubljenih. Na prostoru koji danas zovu Mitićeva rupa, posle Drugog svetskog rata sve do početka devedesetih godina nalazio se sunčani sat koji je uklonjen kada je prostor došao u posed Dafine Milanović.
U svetu su pravi hit takozvani cvetni satovi kojih u našem gradu, pa ni u Srbiji, zasad nema.
– U prestonici ima najviše stubnih časovnika kao što je recimo „Insin” sat nadomak Gradske biblioteke. Fasadni tip sata nalazi se na Domu Vojske Srbije ili na zgradi preko puta kafane „Ruski car”, dok arhitektonski tip časovnika podrazumeva specijalan vid rešenja. Pravi primer ovakvog časovnika je sat na Trgu Republike koji je podignut pred početak novog milenijuma. Iako je postojala ideja da se napravi i časovnik ulepšan cvećem na jednoj od centralnih gradskih lokacija, od takve zamisli ubrzo se odustalo – objašnjava Danilo Pavlović, vlasnik firme „Digital pro” iz Novog Pazara koja se bavi ugradnjom i održavanjem javnih satova.
Radni vek javnih merača vremena sa elektronskim mehanizmom poput časovnika na kraju Knez Mihailove najviše dve decenije. Mehanizmi ovih sprava rade u ekstremnim uslovima, izloženi su i hladnoći i toploti tako da nisu sasvim pouzdani, tačnije treba ih češće kontrolisati.
Neveliki broj uređaja za praćenje vremena može se pohvaliti takozvanim DCF sistemom, tačnije radio-signalom koji prima sa predajnika u blizini Frankfurta.
– Ovakve impulse primaju satovi na objektu „Pošte Srbije” u Savskoj ulici, na Trgu Republike, časovnik na ulasku u Knez Mihailovu, kao i uređaj u Bulevaru dr Zorana Đinđića – ističe Pavlović.
Gotovo svi stari satovi moraju dvaput godišnje da se šteluju i to prilikom prelaska sa letnjeg na zimsko računanje vremena i obratno. Za časovnike novijeg datuma godišnje navijanje nije neophodno, kaže Pavlović, već je dovoljna jednogodišnja ili dvogodišnja redovna kontrola.
Prema odredbi o uređenju grada, svi javni satovi moraju da budu ispravni i tačni. To važi i za one u izlozima časovničarskih radnji i pekara. Preciznost ovih kazaljki kontrolišu opštinski komunalni inspektori, a za održavanje merača nadležni su oni koji su ga postavili ili koriste objekte i prostore u kojima se nalaze časovnici.
U Sekretarijatu za inspekcijske poslove kažu da će svaka organizacija ili pravno lice, u slučaju da ne vodi brigu o održavanju javnih časovnika, biti prekršajno kažnjena od 5.000 dinara do 500.000 dinara.
M. Brakočević
Ažurirano u ( Petak, 18 Septembar 2009 14:36 )
Reparacija tri javna sata u Kruševcu
Četvrtak, 03 Septembar 2009 18:40
Digitalpro
06/07/09
 Kompanija Digitalpro d.o.o. u postupku javne nabavke dobila je posao reparacije tri javna stubna sata u Kruševcu. Ugovorom je predviđena reparacija noseće konstrukcije starih javnih satova, kompletna zamena mehanizama i matičnog sata kao i postavljanje savremenih mikroprocesorskih matičnih satova sa GPS prijemnikom.
08/08/09
7. avgusta 2009. godine izvršena je demontaža tri javna stubna sata sa lokacija: "Trg mladih", "Trg kosovskih junaka" i "Trg Mira". Rok za reparaciju i postavljanje repariranih satova sa novom elektronikom je 50 dana.
U reparirane kutije, oštećene uticajem vremenskih uslova i lošim održavanjem, biće ugrađeni novi švajcarski satni mehnizm našeg poslovnog partnera "Moser-Baer AG - MOBATIMETM", mikroprocesorski matični satovi, GPS prijemnici kao i baterije za višesatno neprekidno funkcionisanje satova u slučaju prekida mrežnog napajanja.
Ažurirano u ( Ponedeljak, 05 Oktobar 2009 21:21 )
Nova internet stranica
Ponedeljak, 06 Jul 2009 08:30
Digitalpro
 Od 1. jula 2009. godine dostupna je nova stranica kompanije Digitalpro na adresi www.digitalpro.rs.
U skladu sa redizajnom logotipa i usvajanjem novih korporativnih boja izvršen je redizajn stranice i dopuna novim sadržajem. U narednih nekoliko meseci, stranice i sadržaj će se dopunjavati u cilju adekvatne i razumne prezentacije proizvoda i usliga.
Ažurirano u ( Subota, 05 Septembar 2009 08:44 )
Satni sistem u novoj školi u Belim Vodama
Četvrtak, 07 Avgust 2008 00:00
Digitalpro
 U novo-izgrađenoj školskoj zgradi u Belim Vodama kod Novog Pazara instaliran je satni sistem sa 20 sporednih satova kojima upravlja matični sat.
Pored satova instaliran je i sistem od 8 školskih zvona kojima automatski upravlja matični sat.
Fasadni sat na zgradi Univerziteta PIM
Sreda, 11 Jun 2008 00:00
Digitalpro
Tokom izgradnje objekta Univerziteta za poslovni inženjering i menadžment u Banja Luci, 11.06.2008. godine montiran je fasadni sat.
Sat u kutiji prečnika 2 m sa noćnim osvetljenjem montiran je u predviđeni otvor u zidu. Projekat je realizovan u saradnji sa partnerskom firmom Meteor d.o.o. iz Beograda.
 
Satni sistem u novoj školi u Surčinu
Utorak, 15 April 2008 00:00
Digitalpro
U novoizgrađenom objektu škole u Surčinu, 15. i 16.04.2008. godine instaliran je satni sistem.
 Projekat je realizovan u saradnji sa partnerskom firmom Ekstrem d.o.o. iz Niša koja je na projektu bila izvođač radova niske struje (satovi, ozvučenje, alarmi, kamere...).
U objektu je instaliran 51 sporedni sat, matični sat ETC 12 sa pomoćnom baterijom i GPS antenom. Satovi su montorani u holovima, kabinetima, fiskulturnoj sali, restoranu, kuhinji, biblioteci, kancelarijama...
Oko 15 školskih zvona povezano je na programabilni izlaz matičnog sata koji automatski uključuje i isključuje zvona. Za početak i kraj nastave i velikog odmor zvono zvoni 5 sekundi a za ostelo 3 sekunde.
Automatski se vrši promeni računanja vremena a sistem je precizan zahvaljujući GPS anteni. Ugrađena pomoćna baterija obezbeđuje neprekidan rad sistema i tokom prekida glavnog, mrežnog napajanja.
|
|
